Probao sam Seitan: Neću postati 'seitanist', ali fakat je bilo fino
Neki dan zvoni mi mobitel i zove frend Hrvoje koji trenutno živi u Berlinu . Žena mu je Bjeloruskinja pa je već neko vrijeme ptica selica. Živio je na relaciji Zagreb-Minsk , a od nedavno su se preselili u Berlin koji je kao kul za život. Milijuni migranata ne mogu biti u krivu, kaj ne? "E, tu sam u Zagrebu još koji dan, idemo na falafel?" Dobro, idemo. Spremim se i dođe ekipa po mene, ulazim u auto i pitam kaj je to točno falafel. Čuo sam za to u filmovima, ali nisam imao pojma jel' to neki Wafel, neka tortilja ili neko peto kulinarsko čudo, ali rek'o idem probat', možda je fino. "Di idemo?" "U Medulićevu , u bistro Zrno ." Ok, nemam pojma kaj je to, ali idemo. U autu saznam da je Hrvoje postao vegetarijanac i odmah ga pitam što mu se dogodilo i koliko dugo traje ta "bolest". Nemam ništa protiv vegetarijanaca, ali jednostavno ako ste s Balkana jako je čudno kada odlučite ne jesti meso pored ćevapa, pljeskavica, špeka, ...